Prvi maj nekad je bio jedan od najznačajnijih datuma u godini. Bilo je to vreme slavlja i veselja, uranaka i parada. Danas se za većinu Prvi maj sveo na roštiljanje, provođenje dana u prirodi i slobodan dan, ako ga i dobiju.
U SFRJ je sve počinjalo sa tradicionalnim prvomajskim urankom uz limenu muziku lokalnog gradskog orkestra. A onda su glavnim ulicama paradirali radnici, seljaci, a predstavljana je i prava poljoprivredna mašinerija.
Kao odgovor sistema, usledila je represija, a u sukobima sa policijom bilo je žrtava. Ishod je bio da su sedmorica sindikalnih aktivista osuđeni na smrt.
Drugi kongres Radničke internacionale je odlučio da se od 1890. godine, prvog maja održavaju masovne manifestacije, demonstracije i štrajkovi.
Prvi maj u Srbiji obeležen je prvi put 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu. Prvomajske proslava u seoskim sredinama u Srbiji počele su najpre u selu Dubona, kod Mladenovca, dve godine kasnije.
Kao rezultat pokreta, proširila su se prava i mogućnosti radnika. Tradicionalni „praznik radnika“ polako je prerastao u nacionalni praznik, postajući državni praznik u mnogim zemljama. Većina zemalja slavi prvi maj, dok Sjedinjene Države i Kanada slave prvi ponedeljak u septembru.
Za razliku od mnogih evropskih zemalja gde se prvi maj dočekuje suzavcem i demonstracijom radnika, i ove godine Srbijom prvog maja dominiraće miris roštilja.
U Srbiji se prvomajski praznik obeležava uz priče o padu standarda, masovnim otkazima, malim platama.
Godine u kojima je radnik bio gospodin, a plata bogovska, ostale su samo u davnom sećanju.
Danas, osim roštilja i hladnog piva kao i neradnih dana, malo šta je ostalo za radovanje. Pa se svi mi pitamo, može li se prvi maj uopšte nazvati Praznikom rada a još manje praznikom radnika.
Danas je radnička klasa u negativnom položaju.
Životari sa strahom da ne izgubi posao, ne postane beskućnik. Oni koji imaju sreću da rade, žive u strahu da će posao izgubiti, a penziji se niko i ne nada.
Elem to nas nikada, pa ni sada neće sprečiti da prvi maj provedemo u prirodi sa društvom, pošaljemo brige daleko i iskoristimo slobodne dane koji sa prvomajskim praznicima dolaze.
Međunarodni praznik rada, najčešće nas asocira na prvomajski uranak, ranojutarnji izlet u prirodu, uz obavezan doručak na travi, koji se neretko pretvara u celodnevno roštiljanje i druženje.
Koliko, međutim, sam uranak ima veze sa prvim majem?
Da li je taj običaj onda kada je i prvi maj počeo da se slavi?
Prema običaju, prvomajski uranak počinje tako što se prvog maja u zoru, pre izlaska sunca, a ponekada i čitav dan ranije, ode u prirodu i najčešće uz logorsku vatru, sa jelima iz kotlića ili uz roštilj, dan provodi u druženju s porodicom i prijateljima.
Uranak je, međutim, običaj koji je karakterističan i za jedan od najvećih hrišćanskih praznika – Uskrs koji ove godine dolazi baš uz prvi maj, nakon roštiljanja sa društvom u subotu, nedelju uživamo u ovom prelepom porodičnom prazniku.
Toga dana vernici ustaju rano kako bi prisustvovali jutarnjoj uskršnjoj liturgiji, nakon čega bi neki u prirodi doručkovali uz tradicionalno tucanje uskršnjim jajima.
Zbog toga se u protekilim godinama često moglo čuti da je, u vreme vladavine socijalizma, iz ideoloških razloga, jedan uranak zamenjen drugim.
Obeležavao se jutarnjim odlaskom školske dece sa učiteljima u prirodu, pevanjem rodoljubivih, hrišćanskih i tradicionalnih pesama, i igrom.
