Sigurno ste više puta čuli da ljudi provode sate sa društvom u restoranu, ispijaju šarenoliko piće i hranu lagano degustiraju, a onda ustanu, pozdrave se i totalno trezveni nastave u dalju avnturu.
Nas je jako zanimalo kako im to uspeva i danima unazad istražujući shvatili smo da je stvar potpuno jednostavna!
HRANA I PIĆE se kombinuju po ukusima, bojama, geografiji…
Rešenje je u umeću kombinovanja!
Život bez ijedne gozbe, dug je put na kome nema nijedne krčme...
Hrana/Piće : Meze i Aperitiv
Meze – kod nas poznata kao hrana koji može ostati konstantno na stolu uz povremene dopune. Mogućnosti su preširoke od mesnatih preradjevina do najfinijih sireva, voćnih i povrćnih djakonija, ali i raznih krekera… Sve na dopunu i sve dostupno.
Ali koje piće uz meze, čime početi zagrevanje za jedno kvalitetno druženje, a da vas velikom brzinom alkohol ne omete u tome.
Preporuka – APERITIV za početak. Aperitiv je alkoholno piće koje otvara apetit.
Pića koja se koriste kao aperitivi su različita i najčešće zavise od države u kojoj se poslužuju ,ali i podnevlja hrane koja je služi. Tako npr. u Grčkoj popularan aperitiv je ouzo, u Italiji vermut, a kod nas ljudi često posegnu za nekim gorkim ukusom poput Pelinkovca. Naravno velika većina će ostati verna nacionalnom ponosu RAKIJI.
Hrana/Piće: Glavno jelo i Vino
Jedna od važnijih stavki pri uparivanju hrane i vina je tekstura, kao i ukus. Prema tome uparivanje se deli na dva načina: istog i suprotnog ukusa, a u skladu sa osnovnim ukusima koje čovek prepoznaje – slatko, gorko i kiselo. Isti ukus ima za cilj da pojača aromu hrane vinom slične teksture. Uparivanje suprotnih ukusa ima za cilj da očisti ukus prethodnog zalogaja hrane i pripremi onoga koji jede za neki novi ukus.
Jedan od najčešćih mišljenja pri uparivanju je da riba ide isključivo sa belim vinom. To je donekle zabluda jer se i crveno vino može odlično uklopiti sa ribljim specijalitetima. Riba sa malo masti poput smuđa i skuše se mogu sjajno upariti sa nekim crvenim vinima slabije teksture.
Postoji opšte prihvaćeno mišljenje kojeg ćemo se podsetiti, a to je da belo meso ide sa belim vinima, a crveno meso sa crvenim. Dakle, piletina se kombinuje sa belim vinom poput Šardonea ili Rizlinga, a recimo teletina sa Kaberneom ili Merloom. Sirevi se takođe rado kombinuju uz vina, i tu nekog opšteg pravila nema, tj. sve je u vašem ukusu i radoznalosti.
Za dezert možemo pronaći odlične parove koji će se savršeno uklopiti. Voćni kolač će recimo sjajno ići sa Rizlingom koji može biti sladak, jer sam dezert nije toliko zaslađen poput čokolade koja je teška za uparivanje. Ono sa čime nikako nećete pogrešiti kada su u pitanju dezerti je šampanjac, i slatka tzv. ‘’dezertna’’ vina.
Prepustite se eksploziji dobrih ukusa!
Uvek ako niste sigurni kako uklopiti hranu i piće zamolite konobara da vam olakša izbor, danas svaki kvalitetniji restoran ulaže u ozbiljne obuke osoblja i samim time podižu nivo usluge.
Dostupna usluga, zašto je ne iskoristiti?
Hrana/Piće: Desert i Penušavac
Dezerti uglavnom idu prema izboru slatkih, likerskih i penušavih vina. Ukoliko se radi o voću, belo slatko, penušavac i likerski roze najprirodniji su izbor. Uz voće se poslužuju i slatki bermet, te likersko crveno staro slatko vino.
Poslastice poput kolača i sladoleda idu savršeno u kombinaciji sa specijalnim likerskim vinima, polusuvim penušavcima i aromatičnim slatkim vinima, dok suve poslastice, one bez čokolade, dobro podnose penušavce starijeg godišta, bela slatka i poluslatka vina, te šeri, porto ili prošek.
Deserti možda nisu svakodnevna poslastica, ali kada su na meniju, sa čim biste trebali da ih uparite?
Bez obzira na to da li se nameštate za opušteno solo veče uz obrok i bocu ili pripremate elegantnu večeru, evo našeg saveta o tome koja bi penušava vina trebalo da uparite sa svojim poslasticama.
Rose penušavac: Torte od tamne čokolade, Voće prekriveno čokoladom.
Engleska penušava vina: Odgovarajući desertina bazi kreme i mleka.
Italijansko penušavo vino: Cheesecakes, sladoledi Gelato.
